Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала Војвођанска жита.
Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.
Нападали на мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те, мој Дунаве плави.
Руке слабе, али воља јака,
за мном иду хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам моја Војвођанска жита.
Ал' кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши, опет ћу вам доћи. |
Ja sam rođen tamo na salašu,
u ravnici kraj maloga rita,
ljuljali me talasi Dunava,
milovala Vojvođanska žita.
Tu se spaja Srem, Banat i Bačka,
tu se grle tri srca junačka,
tu i dete rodni salaš voli,
tu se srce sa čelikom bori.
Napadali na moj salaš vuci,
palili ga i Nemci i Turci,
ubijali zoru kad se javi,
mutili te, moj Dunave plavi.
Ruke slabe ali volja jaka,
za mnom idu hiljade momaka,
ne dam salaš kraj maloga rita,
ne dam moja Vojvođanska žita.
Al' krenuće svadbe sa salaša,
vratiće se vedre letnje noći,
ravnica će procvetati naša,
hej salaši opet ću vam doći. |
